Након положеног испита студент је у могућности да: 1. Анализира језик споменика из историје српског језика, како оних писаних српскословенским тако и споменика писаних српским народним језиком; евидентира језичке промјене и процесе у различитим етапама из историје српског језика. 2. Препознаје правописне и језичке особености српске редакције у односу на старословенски и друге словенске језике; фазе у развоју српског језика (старословенко насљеђе; српскословенски период; славеносрпски период и Вукову реформу српског језика). 3. Препознаје и описује правописне редакције у историји српског језика (ћирилскоглагољско правописно насљеђе, рашку и ресавску редакцију – те њихово распростирање и варијације на српском језичком простору); 4. Препознаје дијалекатске особине у споменичкој грађи. 5. Препознаје палеографске особености споменика: устав, полуустав, различите врсте брзописа са различитих простора српског језика. 6. Примјењује знање стечено из историје језика на проучавање дијалеката и ономастике. 7. Стиче слику о мјесту српског језика у оквиру словенских језика, те осталих језика са којим је српски језик долазио у контакт, било помоћу писаног језичког израза, било територијалним контактима, тиме употпуњује и формира слику о историји и култури српског и других народа.